Moj e-dnevnik čitanja

„Најбоља ствар са временом је управо та да, штагод радили, оно свакако пролази. Колико сам пута у животу пожелела да постоји дугме, пауза, које бих стиснула у до сада безброј ситуација, некада и у добрим ситуацијама, не бих дала времену да пролети тако брзо, већ бих га поделила на сегменте, на слике, па да могу да загледам и осетим сваку понаособ, до детаља. . . “ Ова мисао, која често долази на памет девојци Нађи, главној јунакињи романа „Болдвин“, можда је и прва препорука за његово читање. Сигурно је да смо сви бар једном у животу нешто слично пожелели, и да смо се сви бар једном запитали одакле долази време и зашто пролази, зашто неповратно. . . Болдвин је Нађино „друго ја, сапутник, најбољи друг“. Он заиста не постоји, измислила га је, јер јој је лакше да решава своје големе животне недаће, размишљајући како би он у њима поступио. Не зна како би изгледао да стварно постоји, у њеним мислима стално мења лик, али је увек ту. И зове се тако необичним именом насталим од речи бол, који је заиста њен пратилац од првих година живота. Њено детињство пролази оскудних, кризних деведесетих година прошлог века, и памти га по несташицама млека и хлеба, првом летовању на које породица одлази позајмљеним „фићом“ претпаним залихама хране и жеља, дечјих, малих и великих, неостварених. . . И по сталном осећају бола, због озбиљних здравствених проблема, који лагано прерастају у душевну тескобу. Успомене на све што је пратило њено одрастање и било ружно, преточило се у проблематичну садашњост из које тешко налази излаз. И мора да потражи стручну помоћ, а она јој не помаже, јер у сталним разговорима са Болдвином, јасније од других сагледава проблеме, али не и решења. . . Пут којим стиже до њих, ваља сазнати јер може да буде применљив у животним ситуацијама кроз које сви понекад пролазимо. . Prikaži više