Moj e-dnevnik čitanja

Od borbe za imovinu do borbe za istinu. . . Književnica Vigdis Jurt napisala je roman koji je izazvao pravi skandal u Norveškoj, otvarajući, za norveško društvo, problematična pitanja patrijarhata, lošeg porodičnog nasleđa, kolektivnog skrivanja iza fasade idealne i stabilne zajednice. Otac porodice, bogat i ugledan član društva, posle smrti ne ostavlja najstarijoj deci, sinu Bordu i ćerki Bergljut vikendice na Valeru, regiji blizu prestonice Osla. Astrid i Osa, mlađa i roditeljima veoma privržena deca, dobijaju ono što su starija deca želela. Međutim, ovo nije roman o neraščišćenim imovinsko-pravnim odnosima. Nasleđe govori o veoma kontroverznoj temi za svako društvo, pa čak i za razvijeno norveško- govori o incestu, pedofiliji, tiraniji, o patološki poremećenim roditeljima, zlostavljačima. Bergljut je dvadeset tri godine ranije obznanila porodici da ju je otac u detinjstvu seksualno napastvovao, a Borda prebijao i nipodaštavao. Od tada, njihove veze sa majkom i sestrama su krhke i održava ih samo Astrid, mlađa sestra, koja pokušava sebe i druge da ubedi u svoju mirotvoračku misiju. Slaba, i od oca zavisna majka, kategorično odbija da poveruje u priču najstarije kćeri, kao i njena najmlađa kćer Osa. Kroz ostavinsko nasleđe pratimo i traumatičnu priču iz detinjstva, pred kojom majka i sestre svesno zatvaraju oči. Patrijarhat, kao deo tradicije, ne dozvoljava uskogrudim članovima porodice da se suoče sa istinom. Bergljut istrajava u nameri da prekine veze sa matičnom porodicom zauvek, što će, posle višedecenijske psihoterapije, za nju biti momenat isceljenja i samospoznaje. Napisan u prvom licu, potresan i uverljiv, ovaj roman pokazuje čitaocu, da je svako društvo dužno da se oslobodi nasleđenih uverenja i sruši zid ćutanja o bolnim temama, ma koliko one kompromitovale ugledne članove te iste zajednice. Ako pojednac poseduje tu snagu, socijalni milje je dužan da stane iza njega u svakom trenutku. . Prikaži više