Moj e-dnevnik čitanja

U ovoj knjizi Dimitrija Vujadinovića oživljeno je sećanje na žene koje su svojom požrtvovanošću i teškim radom očuvale kućna ognjišta tokom ratnih okolnosti. S obzirom na to da je ustaljena praksa da se u javnosti uglavnom govori o vojnim i političkim pitanjima i tzv. velikim događajima i poznatim imenima, autor publikacije želeo je da u kontekstu Prvog svetskog rata kaže nešto drugo. Ta ideja došla je kroz istraživanje dokumenata, zapisa i pisama anonimnih žena koja se čuvaju u Arhivu Jugoslavije. Ali knjiga se ne bavi junakinjama poput Sofije Jovanović, Nadežde Petrović i Milunke Savić, već je, kako sam autor navodi „posvećena našim bakama i prabakama koje su ostajale kod kuće, čuvale decu i brinule se o starcima, održavale dom i ognjište, a pritom trpele strašan teror od okupatora, pa su zahvaljujući njima preživeli borci imali gde da se vrate. ” Sadrži i priloge Prvoslava S. Plavšića, socijalnog psihologa, Dragane Bukumirović, novinarke i publiciste, i prof. dr Vladislave Gordić Petković, koji daju kompletniji uvid u temu kroz lične porodične priče ili stručne osvrte. Prof. dr Milena Dragićević Šešić, na primer, piše o prinudnoj ženskoj emancipaciji – Prvi svetski rat i stradanje na bojištu uslovili su drugačiju percepciju života i izmenili položaj žena u celoj Evropi. One su zadobile uloge koje im do tada nisu pripadale – počele su da rade u fabrikama, bolnicama, vojsci, žene na selu su preuzele poljoprivredne poslove u celini, dok su one u gradu po prvi put mogle da postanu vlasnice radnji, trgovina, mehana. Takođe, ona kroz jednu ličnu priču o svom poreklu koje je veže za grad na Zapadnoj Moravi, istakla je čime su se sve bavile Čačanke za vreme Velikog rata. . Prikaži više