Moj e-dnevnik čitanja

Кnjiga Ništa obično Mihala Rušineka, koju je u prevodu naše čuvene polonistkinje Biserke Rajčić objavio Treći trg, predstavlja omaž pesnikinji Vislavi Šimborskoj. Autor, danas docent na Jagelonskom univerzitetu i predsednik fondacije Vislava Šimborska, kao mladi književnik i perspektivni naučnik je, na predlog svoje mentorke Tereze Valas, postao sekretar književnici koju je, upravo u tom periodu, Nobelov komitet proglasio dobitnicom nagrade za književnost. Tokom neposredne saradnje, koja je trajala do pesnikinjine smrti 2012. godine, Rušinek je imao jedinstvenu priliku da tokom obavljanja književnih i drugih svakodnevnih poslova (prekucavanja pesama sa pesnikinjinih autografa ili mašinopisa, vođenja korespondencije, putovanja u gradove širom sveta, gde su pesnikinju poštovaoci njene poezije s nestrpljenjem i radošću dočekivali) bude upućen u književne i (ne)književne događaje u poznom periodu njenog stvaralaštva. Кroz sve te oblike saradnje, Rušinek je dobio više od privilegije da pesnikinju, čija duboko misaona, ali komunikativna poezija u brojnim prevodima i visokim tiražima opovrgava tvrdnje da savremena poezija ima sve manje čitalaca, upozna bliže nego većina savremenika, pa čak i njenih dugogodišnjih prijatelja. Stoga je njegova knjiga, napisana toplo, sa istinskim razumevanjem, divljenjem i poštovanjem, značajno svedočanstvo o načinu na koje je jedno životno iskustvo postajalo vrhunska poezija. I ne samo to. Ovo biografsko delo je je jedna moguća, lična antologija pesama Vislave Šimborske, zbornik lucidnih i duhovitih anegdota koje je pesnikinja rado pripovedala ili bila njihov glavni akter i album izuzetnih fotografija žene koja nije rado ni često stajala pred objektiv. Pritom, Rušinekova sećanja na pojedine trenutke ili duhovite epizode sa pesnikinjom koja se svim svojim bićem opirala promenama koje je u njen život unelo veliko svetsko priznanje, bacaju naročitu svetlost na njeno interesovanje ka vizuelnim umetnostima, fascinaciju naukom i svakodnevicom i svojevrstan životni ludizam kojim se branila od pošasti stvarnosti. Ipak, ono što je za književnu istoriju i tumačenje njenog stvaralaštva sasvim irelevantno, za ljubitelje njene poezije možda je najdragocenije što ova knjiga pruža. To je živo naslikan unutrašnji portret pesnikinje koja je živela tako autentično i jednostavno, tako prirodno i obično da je to u našem vremenu i svetu kakav je ovaj zaista moralo delovati ekscentrično. . Prikaži više