Moj e-dnevnik čitanja

U osnovi knjige je traganje Alberta Vajsa za poreklom straha od opsesivnog zvuka voza, koji ga kroz čitav život proganja, u snu i na javi. Duboko u sebi, on zna odakle potiče ta fiksacija, ali se boji suočavanja, opterećen krivicom (zbog gubitka malog brata Elijaha), sramotom (zbog kratkotrajnog učešća u farsi sa promenom identiteta u Hansa, pogubnoj po sve) i bolom (zbog ranog gubitka roditelja). Međutim, ovo nije samo priča o Albertu, već i čitavoj generaciji Jevreja koji su preživeli antisemitske pogrome i pakao logora; niti je samo potraga za načinom da se suoči sa patnjom sećanja - nego i ispitivanje problema zla, kao moćne sile izvan nas. Ona nije objašnjiva tek delanjem izopačenih pojedinačnih umova, već predstavlja nešto što nas uveliko prevazilazi i time zastrašuje, čini da zanemimo. Ovo je priča i Miše Volfa, Urijela Koena, Johana Krafta. Pripoveda o nesreći Ingrid, Elize, Emila Najfelda i njegovih roditelja. To je teskoba koja odnosi Solomona Levija, koja tera hipnotizera i trbuhozborca M. N. -a da se služi bolešću "proročkog, demonskog deteta" i zarađuje na tuđoj lakovernosti. Opterećenost identitetom, koja negde ide do samomržnje. Pitanje vere, pitanje sumnje. To je izraz života, kako bi Kiš rekao, "obremenjenog smrću" i neizlečivo zatrovanog iskustvom koje se, mada veoma blisko i suštinski zajedničko (skupovi u Njujorku i deljenje ispovesti o tome svedoče), ipak ne može potpuno podeliti, ni poistovetiti. Svako nosi sopstvenu kob. . Prikaži više