Moj e-dnevnik čitanja

Nepristajanje na ponuđenu istinu podstiče kreativnu potragu. Razotkriti, ponuditi novu (i logičnu) verziju, istovremeno podsetiti i oživeti sećanja. Poluromansirana-poludokumentarna knjiga „Vatra i cvet“ Ivane Hadži Popović zasnovana je na nesvakidašnjem konceptu. Postavlja interesantne stvaralačke i životne paralele na relaciji Jesenjin-Majakovski-Miljković, sa akcentom na tragičnoj i krajnje sumnjivoj smrti svakog od tri legendarna umetnika. I s pravom. Za ovakve pojave, ne samo književne, kakve su predstavljali Serjoža, Vladimir i Branko - tri „princa pesništva“ posebne slovenske vrele krvi i ubojitog pera, treba buditi interesovanje iznova i iznova. Još pre tri-četiri decenije, kada je poezija bila, čini se, znatno više "na ceni", njihovi su stihovi predstavljali nezaobilazni deo repertoara intelektualno osvešćene omladine. Dele se i sada po Facebook-u, ali, nije to više čar izbledelih redova, požutelih listova na kojima je neka ruka mastilom utisnula sudbonosne reči, zanoseći se i zagledajući u beskraj budućnosti… Osmi roman spisateljice i prevodioca, u skladu sa citatom Oktavija Paza koji uzima za moto „Pesnici nemaju biografiju. Ona je njihovo delo. “, upušta se u istraživanje, oslikavanje i približavanje „filmskih sudbina“ trojice pesnika. . Prikaži više